O Skadarliji…..
„Skadarlija je nezaboravna, najlepša priča starog Beograda“. Ona romantična Skadarlija iz požutelih albuma uspomena, daruje nam mnoge zanimljive priče. Od svog nastanka pocetkom 19 veka pa do danas Skadarlija se menjala ali se vraca njen stari sjaj, sa željom da se oživi tradicija, dopunjena novim sadržajem. U prilog tome govori i činjenica da se Skadarlija pobratimila sedamdesetih godina, sa boemskom četvrti Mon Martr.
Skadarlija je zapravo jedna od najpoznatijih, i najkraćih ulica u Beogradu – Skadarska ulica dugačka je svega 400 metara. Prostire se ispod Trga Republike od Bulevara Despota Stefana do ulice Cara Dušana blizu Trga Mire Trajlović kod Bajlonove pijace. Udaljena je samo 300 metara od Terazija, centralne tačke grada.
Istorija Skadarlije datira od 1830.godine, kada su se ovde doselili Cigani u napuštene objekte i rovove. Četvrt veka kasnije, Grad donosi odluku da se Cigani odatle isele kako bi se izgradile kuće i zgradice od cigle, u koje će se potom doseliti umetnici, zanatlije i sitni činovnici. Ipak, ovaj kvart se sve do 1872. zvao Ciganska četvrt, kada zvanično menja naziv u Skadarska ulica, po gradu Skadru u Albaniji.
Donji deo Skadarlije, poznat kao Skadarlijski atrium, dugo je pripadao porodici češkog porekla Bajloni, koja je proizvodila pivo «Aleksandar» u podzemnim lagumima svog imanja. Bora Stanković je recimo, radeći kao službenik u pivari “Bajloni“, napisao i objavio roman „Nečista krv“. Pivara je 1945. nacionalizovana i nazvana BIP, a decenijama kasnije je zatvorena.
U Skadarliji se nalazi Kuća Đure Jakšića, čuvenog beogradskog pisca i slikara. Renoviranje njegove kuće okupilo je brojne umetnike koji su radili na restauraciji, zadržavajući postojeći izgled i uspešno dodajući nove elemente – između ostalih, arhitekta Uglješa Bogunović, pisac i slikar Zuko Džumhur, slikar Mario Maskareli i skulptorka Milica Ribnikar Bogunović.
Kako je Skadarlija postala beomska četvrt?
Skadarlija poprima beomski karakter u poslednjim decenijama 19.veka, a naročito pošto su renomirani umetnici, glumci i pisci, nakon prestanka rada kafane «Dardaneli» postali stalni gosti u drugim skadarlijskim kafanama.
Početkom 20.veka posećivali su je uglavnom siromašni umetnici iz svih krajeva bivše Jugoslavije, nalazeći utehu i društvo u ušuškanoj oazi dobrog zalogaja i još bolje kapljice i muzike. U njenoj istoriji ostaće upisani Silvana Armenulić, Stevan Sremac, Đura Jakšić, Tin Ujević, Zuko Džumhur, Momo Kapor… Mnogi pevači, poput Tome Zdravkovića, Šabana Šaulića i Olge Jančevecke, postali su poznati posle brojnih nastupa u skadarlijskim kafanama. Priča se da je Alfred Hičkok prekinuo dijetu došavši u Skadarliju.
Na dnu Skadarlije nalazi se Sebilj česma, replika iste takve česme koja se nalazi u Baščaršiji, a koju je Sarajevo poklonilo Beogradu 1989.godine.
Skadarlija je uspela i dan-danas da očuva svoj beomski duh i time postala turistička atrakcija za sve koji posete Beograd.
Restoran ,,Dva jelena”…
Osnovan davne 1832. godine, restoran Dva jelena je mala istorija Beograda, čuvar tradicije i neprolazna atrakcija kojoj se vraćaju svi koji jednom dožive neponovljivo iskustvo beogradske boemske atmosfere.
Ovde su u piću, razgovorima i pesmama uživali Đura Jakšića, Žanka Stokić, Laza Kostića, Milovan Glišić, Janko Veselinović, Anton Gustav Matoš, čiča Ilija Stanojević, Tin Ujević, Rade Drainac, Gustav Krklec, Mile Kepa, Momo Kapor i mnogi drugi.
Toma Zdravković je često pevao u «Dva jelena». Postoji legenda koja kaže da je posle jedne od tih večeri, ceo svoj honorar poklonio devojčici koja je prodavala cvece – honorar toliki da je mogla kupiti manji stan u Beogradu. Legenda dalje kaže da ona svake godine na njegov rodjendan posećuje njegov grob i ostavlja cveće.
Nekadašnji jugoslovenski predsednik, maršal Josip Broz Tito je više puta posećivao restoran Dva jelena.
Američki predsednik Jimmy Carter je za vreme posete Jugoslaviji bio gost restorana Dva jelena u Skadarliji. U kafani «Dva jelena» u tamburicama je svojevremeno uživala i «čelična lejdi» Margaret Tačer.
Poslednjih godina nove redove u priči ispisali su Pirs Brosnan, Žerar Depardje, tim Džejmi Olivera, Dino Merlin, brojne glumačke ekipe srpskog filma, muzičari, fotografi, dizajneri, hipsteri, hedonisti i razni pustolovci željni autentičnih iskustava.
